Ukoliko imate bol u grudima, posebno ako Vam je to prvo iskustvo, ne morate odmah da mislite na najgore, jer postoji veliki broj uzroka koji mogu da dovedu do ovog neprijatnog simptoma. Često je neophodan sistematski pristup da bi se našao pravi uzrok i postavila precizna dijagnoza.

Šta sve moze da uzrokuje bol u grudima ?

1. UZROCI OD STRANE SRCA

• Angina pectoris (bol iza grudne kosti koji moze da se širi u vrat, levo rame, levu ruku ). Smanjuje mu se intenzitet nakon uzimanja Nitroglicerina. Ovaj bol se često zove stenokardija.
• Infarkt miokarda - srčani udar (jak bol iza grudne kosti, strah od smrti, preznojavanje, ponekad mučnina i bolovi u trbuhu. Bol se ne smanjuje nakon uzimanja Nitroglicerina.
• Poremecaji srčanog ritma (lupanje srca uz pritisak u grudima; probadanje).
• Perikarditis - zapaljenje srčane ovojnice (bol u grudima se pojačava u toku udisanja vazduha. Bolesniku je lakše kada sedi i nagne se prema napred). Moze se javiti nakon neke infekcije, infarkta srca ili operacije na srcu.
• Disekcija aneurizme torakalne aorte - pucanje i raslojavanje najveće arterije u telu (naglo nastao jak bol iza grudne kosti koji se najćešće širi u ledja, vrat i trbuh). Može nastati i oduzetost jedne strane tela, bol u nogama, jaki bolovi u trbuhu. Često se javlja kod osoba koje imaju višegodišnji povišen krvni pritisak.

U slučaju bola u grudima treba napraviti EKG pa, ako ima tipičnih promena za ishemiju ili promena u srčanom ritmu, potrebno je učiniti EHO pregled srca, holter i ergometriju. Ako nalazi pokažu da se radi o angini pectoris, preporučuju se dalja ispitivanja, što podrazumijeva hospitalizaciju i pripremu za koronarografiju - invazivno rendgensko snimanje koje omogućava da se pomoću katetera i kontrastnog sredstva vide koronarne arterije i proceni stepen njihove suženosti.

2. UZROCI OD STRANE DRUGIH ORGANA

- Upala plućne maramice, gastroezofagealni refluks, promene na kičmi i mnoge druge)

ARITMIJA SRCA
Aritmija je bolest kod koje postoji poremećaj brzine ili poremećaj ritma srčanog rada.

U toku aritmije srce može raditi suviše brzo, suviše sporo ili sa nepravilnim ritmom. Ubrzan srčani rad se naziva tahikardija, a usporen bradikardija.

Većina aritmija su bezopasne, ali neke mogu biti ozbiljne ili čak fatalne. Kada srce radi jako brzo ili jako sporo ili nepravilnim ritmom, njegova pumpna funkcija se smanji i ne može da ispumpa dovolno krvi do svih delova tela. To može oštetiti mozak, srce i druge organe.

SRČANI UZROCI

POREMEĆAJ STVARANJA NADRAŽAJA
- ćelije koje normalno proizvode električni signal, ne funkcionišu normalno ili se nadražaji stvaraju u drugim ćelijama srca koje inače ne proizvode električne signale)

POREMEĆAJ PROVOĐENJA NADRAŽAJA
(provođenje električnih signala je usporeno ili blokirano).

• UZROCI OD STRANE DRUGIH ORGANA - bolesti štitaste i nadbubrežne žlezde, bolesti pluća, bubrega, digestivnog trakta, nervnog sistema...
• OPŠTI POREMEĆAJI U ORGANIZMU (gubitak minerala i tečnosti, uzimanje nekih lekova (Digitalis, lekovi za izbacivanje tečnosti iz organizma, lekovi za lečenje aritmije itd), konzumiranje droga, alkohola, pušenje, povišena telesna temperatura, pad arterijskog krvnog pritiska, pad koncentracije kiseonika u krvi itd).
  
  
  

ŠTA JE SVE POTREBNO ZA POSTAVLJANJE DIJAGNOZE ARITMIJA?

Radi procene aritmija i odluke za terapiju, potrebna je:

• EKG dokumentacija aritmije
  
• Dijagnostika osnovnog kardijalnog obolenja: vrsta bolesti, procena funkcije komora. Procena aritmije i dalja terapija zavisiće od tipa i težine osnovne bolesti
• Tražiti ekstrakardijalne faktore , koji mogu prouzrokovati aritmiju ili joj ići u prilog (bolest štitaste žlezde, elektrolitni dizbalans, infekcije, anemija...)
  

Neinvazivna dijagnostika obuhvata EKG u miru, 24-h snimanje EKG-a ili Holter monitoring, EKG u optereénju , EHO pregled srca, osnovnainternistička laboratorija.

Invazivna dijagnostika:

• Koronarografija: dokumentovanje strukture osnovne bolesti, što je u osnovi aritmije. Osim terapijskih indikacija značajno je i za procenu prognoze.
• Elektrofiziološka dg: je najpreciznija metoda za snimanje, postavljanje dijagnoze I terapije određenih vrsta aritmija.
  
  

ARTERIJSKA HIPERTENZIJA (Povišen krvni pritisak)
Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg a dijastolni (donji) preko 90 mmHg.

• Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija , a najčešće su povišena oba pritiska.

• Uzrok nastanka - Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu (3-5%) hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema.

• Krvni pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost.
  
  

Simptomi - Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči , bubrezi i krvni sudovi . Najčešći simptomi su: glavobolje (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol ili slične senzacije u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca

Dijagnoza

• Merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima - Pritisak treba meriti po mogućstvu u istom položaju, na istoj ruci i istim aparatom
• Holter pritiska tj 24-h merenje krvnog pritiska .
• Ultrazvučni pregled srca./ EHO srca/
• Treba uraditi laboratorijske analize (da se utvrdi prisustvo oštećenja bubrega), pregled očnog dna, EKG, a po potrebi i rendgenski snimak pluća i srca

Lečenje

• Sprovođenje higijensko - dijetetskog režima što podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola.
• Medikamentno lečenje